DOGAđAJI
Hladno pivo: Praznik šutke
Hladno pivo: Praznik šutke

nedelja, 4. decembar 2011., 14:16

Zagrebačko Hladno pivo ponosno nosi barjak najpopularnijeg rok benda u Hrvatskoj, a ni u Srbiji ne prolazi loše. Naprotiv! Njihove pank rok himne - koje uz neospornu melodioznost neretko sadrže hardkor senzibilitet – veoma lako su osvojile brojnu mladu, ali i ne tako mladu publiku u Srbiji. Još se prepričava njihov žestoki koncert iz 2008. godine u beogradskoj Hali sportova, u vreme kada su Mile Kekin i ekipa promovisali na turneji album Knjiga žalbe. Sa novim albumom Svijet glamura došli su na isto mesto da taj uspeh ponove. Dve večeri za redom. Što se prve večeri tiče – uspeli su.

Jovan Ristić 

Oko 4.000 ljudi je uspelo da se spakuje u Halu sportova, ne prestajući da peva od početka do kraja koncerta. Šutka, naravno, nije izostala, ali novina je u tome što se povremeno odigravala i na tribinama, tačnije u golubarniku iz kojeg sam pratio koncert. Grupa mladića nagih torzoa nije se libila da skače, gura se i šutira iako ih je samo jedan pogrešan korak mogao sunovratiti na glave drugih ljudi. Retka čast za jedan bend, rekao bih.

Koncert je krenuo neuobičajeno. Nakon lažnog početka – svetla su se pogasila pa upalila – gomila žutih balona okačena za plafon sručila se na publiku, a ona je zdušno poskakala da ih dočeka. Neko drugi ovakve šou-biznis elemente ostavlja za kraj, ali Hladno pivo očito voli da animira svoje ljubitelje pre no što izađe na svirku.    

Novo gašenje svetla pet minuta kasnije izmamilo je urlike iščekivanja. Začuli su se zvuci Zagorja, na šta je raja odgovorila tapšanjem u ritmu, Uz brundanje basa, tri tipa u crnim odelima i crnim starkama izašla su ispred zavese. Taj svijet glamura samo je pozirao pod reflektorima. Potom je zavesa pala, otkrivajući Napoleona – ili gusarskog kapetana Kekina, kako vam drago – kao i njegov bend u cirkuzantski šarenim kostimima. Vesela je ta moda koju ova ekipa tera, ali muzika je definitivno razbijačka, u brzini sa auto-trka. Počev od uvodne "Kirbaja i kotlovina", ređaju se pesme sa novog albuma, čiju žestinu ne razblažuje ni povremeno uključivanje duvačke sekcije pod rukovodstvom trubača Hladnog piva, Stipe Mađora.

Najednom su svi nestali, a na binu je zaseo čovek u belom sa violončelom i zagudio nekakvu mešavim Baha i Angus Youngovog uvoda u "Thunderstruck", Tako je počeo "Soundtrack za život" - posle kojeg se bend vratio na binu, presvučen u standardnu odeću – i blok pesama mračnijeg zvuka u kojem su, pored "Soundtracka za život", bile još "Slobodan pad", "Džepni bog", "Evo me na ručku".

Uz žestoki, trijumfalni "Šamar" cela hala je pevala, a stvari su postale još vrelije uz pesmu iz preistorije Hladnog piva – hardkorovski brzi "Trening". Harmonika dugmetara začinila je "Može", koja je poslužila kao odmorište od supersonično brzog materijala prethodnih par pesama. "Premali grad" sa tom-tom bubnjevima i klavijaturama zazvučao mi je kao nju-vejv komad iz osamdesetih, dok je potonji mehagit "Supermen" isporučio prvi pravi vrhunac koncerta tokom kojeg je publika bila kao u transu, a Kekin je mogao njome da diriguje bez da poseže za kretenskim gore ruke svi.

Gudač u belom se vratio na "Jednom", dramatična "Teško je ful" otvarila je pogo crnu rupu u prepunom parteru da bi posle toga usledio raspevani čas psihologije – "Pravo ja".

Kekin je zatim najavio "staru, staru, možda prvu pesmu Hladnog piva" – vrlo sirovu i gnevnu "Fur immer punk". Na njenu supersoničnu žestinu prirodno se nadovezao "Biološki sat" tokom kojeg se šutka – kao što sam napisao na početku – igrala i na tribinama. Hitovi su se samo nizali: "Frizerska", "Konobar", blesavi "Zimmer Frei" koja je atmosferi veselja dodala malo regea i polke, "Fotograf" sa čvrstim, štampajućim ritmom i prigodnim slikanjem benda za sajt, "Ne volim te", "Pitala si me" i na kraju zvaničnog dela koncerta atmosferična "Ezoterija", prvi singl sa poslednjeg albuma, iz kojeg kao da izbije himničnost U2.

Urlikanje publike vratilo je Hladno pivo na dva poduža bisa. Za početak je isporučena "Sreća", a onda "Politika" koja je spojila gorko osećanje sa obe strane granice u vezi sa pustošećom tranzicijom i lopovskom privatizacijom, Uz "Pijan-Trezan" neki lik se toliko primio na naslov da je pošto-poto pokušavao da iskoči na binu, pa je obezbeđenje je moralo nekoliko puta da ga vrati na mesto.

Za drugi bis, kao da se svemirski brod spustio uz hitoidnu "Planetu", cela Hala sportova je zapevala uz klasik "Svirajte mi nešto ljubavno", i na kraju je Hladno pivo, za rastanak, serviralo "Nije sve tako sivo". Pogledam u sat: nešto manje od dva i po sata, a publika je ’ladno mogla da skače još. Pa dobro, za to postoji i sledeće veče... 


Ocena: 4,45 / 5
89.0
11 glasova
1 2 3 4 5
Jelen TOP 10on